ISTORIJA DOMA

Davne 1965.godine Republička skupština SR Srbije je donela odluku o osnivanju Specijalnog zavoda u Sremčici, koja je proistekla iz potrebe za rehabilitacijom mentalno zaostale dece i omladine.

Od donošenja odluke o osnivanju pa do početka izgradnje zavoda izvršene su neophodne pripreme kao što su: obezbeđenje lokacije, eksproprijacija zemljišta, donošenje svih drugih odluka i rešenja o izgradnji, postaljanje direktora ustanove u osnivanju i dr.

Nepune dve godine kasnije, na blago zatalasanim kosama nekadašnjeg živopisnog sela Sremčica, tu gde počinje beogradski deo Šumadije, počela je u proleće 1967. godine izgradnja Specijalnog Zavoda. Izgradnja  prvih namenski projektovanih objekata u SR Srbiji za smeštaj i rad na nezi, zdravstvenoj zaštiti, vaspitanju, obrazovanju i radnom angažovanju i osposobljavanju umereno i teže mentalno zaostale dece i omladine trajala je od proleća 1967. do leta 1969. godine.

Ustanova je počela sa radom i prijemom prvih korisnika 16.08.1969. godine, a svečano  i zvanično otvaranje bilo je 02.10.1969. godine, i ovaj dan se svih proteklih godina slavio kao Dan  ustanove.

Osnivačku funkciju nad ustanovom sada vrši Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije.
1993. godine Odlukom Vlade Republike Srbije Zavod je preimenovan u „ Dom za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju“.

...počelo se skromno... Oko osamdesetoro dece na stacionarnom smeštaju i dvadesetak na dnevnom boravku, da bi broj dece rastao iz godine u godinu. 1993.godine imali smo 300 korisnika i to 240 na Stacionarnom smeštaju i 60 na dnevnom boravku. Nažalost, dve godine nakon toga „ugašena“ je grupa dnevnog boravka zbog problema vezanih za prevoz korisnika.

Odlukom o mreži ustanova, Službeni glasnik br.51/08, dom je promenio ime u « Dom za decu i omaldinu ometenu u razvoju» s tim što smeštajni kapacitet ostaje isti ali se dodaje još jedna kategorija ometenosti - teška ometenost. Prema ovoj odluci naš Dom je danas ustanova socijalne zaštite,  sa predviđenim smeštajnim kapacitetom - 300 korisnika stepena umerene, teže i teške mentalne ometenosti uzrasta iznad 10 godina sa osnovnom orijentacijom–zbrinjavanje dece i omladine ometene u  razvoju.
U ustanovi borave 304 korisnika umereno i teže mentalno ometenih. Korisnici su obuhvaćeni habilitaciono-rehabilitacionim programima u skladu sa detektovanim potencijalom za razvoj.
U proteklom periodu Dom u Sremčici vodili su odgovorni, stručni i sposobni direktori. Nije ih bilo mnogo za ovih 40 godina...

Prvi direktor, direktor u osnivanju našeg doma bio je pokojni prof. dr Živko Sokolovski koji je sa svojim tadašnjim timom savršenih entuzijasta, budućih stručnjaka i velikih prijatelja dece utemeljio jednu fantastičnu ideju, naučno zasnovanu na koncepcijama evropskih škola (Ganzberg, Vigotski, Pijaže, Bruner). Dom u Sremčici se veoma brzo svrstao u jednu od svetski prepoznatljivih ustanova. Stručni radnici Doma su u to vreme pokazivali zapažene rezultate u radu koje su imali priliku da javno promovišu na mnogobrojnim savetovanjima, seminarima i kongresima u zemlji i inostranstvu. Tu posebno treba istaći nastupe na naučnim skupovima defektologa u Moskvi 1971g. sa filmom „Mogu li oni“? i 1975. sa temom „Socijalizacija imbecila u Zavodu u Sremčici“. 1979. snimljen je film pod nazivom „Oni mogu“. Oba filma su više puta prikazivanu u zemlji i inostranstvu.

1989. godine za direktora Doma izabran je g-din Miladin Lukić. Nastavio je da vodi Dom na sličan način prilagođavajući rad ustanove opštim društvenim tendencijama. Nije bilo uvek lako. Rat i teški uslovi koje je nametnuo ostavili su traga  na razvoj Doma. Ali uprkos svemu Dom je živeo savladavajući prepreke i iskušenja, tragajući za novim izazovima.

Ideju evropske i svetske ustanove nastavio je da razvija mladi i perspektivni direktor, socijalni radnik po vokaciji Milenko Čurović. Svoju mladalačku energiju i profesionalni entuzijazam utkao je u naš Dom. U ne baš uvek naklonjenim  društvenim prilikama uspevao je da održi temelje struke i da pruži veliki doprinos razvoju naučne misli. Naša ustanova je izgledom postala pandan modernim ustanovama a naši korisnici obuhvaćeni savremenim metodskim pristupima i inovativnim razvojnim programima. Na velika vrata je ušla i postavljena je na značajno mesto u radu sa našim korisnicima  Montesori pedagogija, zatim je uvedena primena kompjuterskih igrica u rehabilitaciji oštećenih f-ja kod mlađih korisnika, začela se ideja polisenzorne stimulacije, razvile su se nove metode ergoterapije...

Dom je kratak period vodila v.d. direktora Mirjana Bilbija, specijalni pedagog, koja je  svojim stručnim znanjima i profesionalnim angažovanjem ostavila traga u konstituisanju novih smernica za  dalji  razvoj naše ustanove.